Председник Привременог органа општине Бојник Небојша Ненадовић казао је да буџетска позиција за ову годину износи 1,9 милиона, тако да се у наредну годину улази без икаквих дуговања.
На овај начин се подстиче развој примарне производње и економски оснажује село. Он је упутио и апел да се ова средства наменски троше.
Ненадовић је нагласио да су средства већ на рачунима пољопривредника и додао да ће се потрудити да се и у наредном периоду улаже у развој свих грана примарне производње.
Милорад Станимировић познати пчелар из Каменице код Бојника је већ три деценије у овом послу и заговорник је традиционалног пчеларења. Он истиче да је подраданско подручје створено за пчеларање и позива младе људе да се укључе у ову производњу и подвлачи да је задовољан овогодишњим приносом.
Ове године на сајму меда били су присутни и гости из Лебана. Светомир Игњатовић председник Удружења пчелара Јабланица из овог места каже да је сарадња са бојничким пчеларима на завидном нивоу и да се из године у годину унапређује.
Већ деценијама се овиом послом бави и Суза Јовановић из Магаша Она поручује да је мед из Бојника карактеристичан јер је природан и да може постати бренд .
Како је казао отварајући манифестацију директор Туристичке организације Бојник Младен Ђорђевић из године у годину је све више људи који се баве пчеларством, а локална самоуправа жели да кроз многе олакшице помогне развој ове гране и повезивање пчелара из Бојника са целим регионом. Он је додао да је развој пчеларства примарни циљ општине Бојник, а то потврђују и субвенције уз интенцију да се у овај посао укључе и млади људи.
Председник Удружења пчелара Бојник из Бојника Драган Николић, нагласио је да пчеларство има перспективу и да је будућност овог посла у укључивању младих људи и подршци локалне самоуправе, а да Пусторечки крај има природне предиспозиције за пчеларску производњу.
Он је уједно додао да се манифестација Дани меда мора даље унапредити и обухватити пчеларе из читавог региона који би поред излагања својих производа кроз низ предавања разменили искуства у производњи меда. Николић је подвукао да мед из овог дела подраданског подручја мора постати и својеврсни бренд и прокоментарисао и последњу контролу меда у Србији где је од 25 узорака само њих три било у исправном стању.
Данашњи Дан или Сајам меда постао је традиција за коју се у Туристичкој организацији залажу да буде масовнија и окупи произвођаче читавог југа Србије, а и шире,
Посетиоци су на штандовима на којима је био изложен мед и пчелињи производи у парку у центру Бојника имали могућност и да дегустирају изложено, али и да купе производе по такорећи произвођачким ценама. За килограм меда цена је била 1.200 динара.
Туристичка организација је свим пчеларима који су присуствовали сајму уручила захвалнице.
Тим поводом, позивају се сва заинтересована физичка и правна лица на територији Републике Србије која испуњавају услове Уредбе о условима и начину спровођења субвенционисане доделе заштитних рамова за употребљавани трактор, да закључно са 30. септембром 2023. године поднесу захтев Агенцији за безбедност саобраћаја.
Захтеви за субвенционисану доделу заштитног рама подносе се Агенцији у затвореној коверти на адресу: Булевар Михаила Пупина бр.2, 11070 Нови Београд, са назнаком „Захтев за субвенционисану доделу новог заштитног рама“.
Модели и типови трактора за које се врши субвенционисана додела рамова су: IMT 533, IMT 539, IMT 540, IMT 542 и IMT 549.
Услови које физичка лица као подносиоци захтева за субвенционисану доделу заштитног рама за употребљавани трактор морају да испуне су:
Екипа овог предузећа сутра ће започети чишћење канала од моста у Стубли до моста у Кацабаћу.
Председник Савета месне заједнице Стубла Драган Живковић истакао је да су се на блокаду пута одлучили јер се под водом нашло 400 хектара у атару овог села, да је учешће узело 50-так трактора и да ће блокада трајати док локална самоуправа и ЈП Водопривреда Србије не дају писмене гаранције да ће се приступити чишћењу и проширењу корита Пусте Реке и канала.
Током блокаде пуштана су само возила Хитне помоћи, Војске и Полиције, а мештани су одбили позив председника општине Небојше Ненадовића да прекину блокаду и разговарају сa руководством о могућностима решавања проблема.
Прeдседник општине Небојша Ненадовић истиче да локална самоуправа није надлежна за чишћење корита Пусте Реке, јер она спада у воде првог реда и да је за тај посао надлежно предузеће Србија воде. Он је нагласио да је о проблему изливања Пусте Реке разговарао са директором овог предузећа Гораном Пузовићем и да је једино решење да се ово речно корито унесе у републички Оперативни план одбране од поплава.
Локална самоуправа, како истиче Ненадовић, нема механизме ни за надокнаду штете која је настала у атару Стубле, јер она није већа од 10 одсто укупног буџета општине.
Како истичу мештани Стубле блокаду су најавили Полицијској станици у Бојнику пре 5 дана. Председник Ненадовић међутим подвлачи да њега лично нико није обавестио о томе нити је за блокаду сазнао од мештана. 
Пољопривредним произвођачима ће ова средства много значити за унапређење производње и механизације, али и проширење капацитета и пласман на тржишту.
Општина Бојник, како је речено и ове године трудиће се да разним мерама подстиче пољопривредну производњу.
Platforma će kako je najavljeno, početi da radi na proleće. Pomoću nje, bez odlaska na šaltere, poljoprivrednici će moći da registruju gazdinstvo i da provere jesu li ispravno podneli zahtev za subvenciju.
Ono što je bitno je da će e-Agrar doprineti poljoprivrednim proizvođačima, brži upis, i obnovu registracije poljoprivrednog gazdinstava. Zatim, promenu podataka u registru poljoprivrednih gazdinstva i doprineće bržem odobravanju zahteva i isplate samih podsticaja, podvlači Mitić.
Nakon kreiranog eID-a, naredni korak podrazumevaće prijavu u elektronski registar poljoprivrednih gazdinstava (eRPG), a potom i prijavu za podsticaje.
Savetodavac Bojana Karapandžić ističe da je PSSS Leskovac od 20. januara na terenu i da u svim mestima Jablaničkog okruga pomaže poljoprivrednicima oko instaliranja aplikacije. Za ovo vreme 1958 registrovanih gazdinstava je dobilo parametre oko registracije na eAgrar. Procentualno to je 10 odsto od ukupno registrovanih gazdinstava, s tim što ovaj posao obavljaju i uslužni centri, Pošta, Trezor i Pojedine banke.
Preko novog sistema bi 450.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji prešlo na digitalno vođenje posla, a na teritoriji oipštine Bojnik beleži se odziv oko edukacije o instaliranju aplikacije od oko 25 odsto. Kako kažu i narednih dana će savetodavci obilaziti opštine i mesne zajednice Jablaničkog okruga. 
Мaксимални износ средстава је 25.000 динара, казао је Јовановић и додао да је пчеларство на територрији општине Бојник у експанизји јер је све више младих људи који се баве овим послом.
Ова субвенција је добродошла и доказ је да општина Бојник води рачуна о пчеларству и потребама људи који се баве овом делатношћу.
Како истиче Горан Илић, из села Граница који се овим послом бави преко 2 деценије и има 200 пчелињих друштава, је задовољан бригом општине за ову област пољопривреде.
Иван Миловановић из Црквице истиче да се субвенционисањем пчеларства чува традиција и квалитет меда подраданског подручја.
Осим субвенција за пчеларство, данас је уплаћено и 770 хиљада динара на име вештачког осемењавања, а реч је о регресу јер су средства аутоматски уплаћена пољопривредицима који су поднели захтев по овом основу и који је одобрен.
Овај еИД број је неопходан газдинствима због преласка на електронско пословање, за на пример обнову регистрације или добијање субвенсија.
До краја Јануара еИД број у Бојнику је узело око 150 газдинстава од око 1500 регистрованих прошле године.
До краја Јануара Бојничани су еИД број могли да узму само код Пољопривредне Саветодавне Службе Лесковац која је у сарадњи са Буџетским фондом за развој пољопривреде долазила у Бојник. До краја акције издавања еИД броја сваког Уторка ће запослени ПССС долазити у Бојник да би се овај посао обавио што брже и ефикасније, рекао је Ненад Јовановић из Буџетског фонда за развој пољопривреде. Додатну информацију да су Трезор и Пошта у Бојнику почели са издавањемових еИД бројева добили смо такође у Буџетском фонду за развој пољопривреде.
За издавање еИД броја потребно је имати код себе Личну карту, број пољопривредног газдинства. е-маил и паметни мобилни телефон. Пожељно је пре доласка инсталирати апликацију ConsentID из Play продавнице , али ако то сами не умете помоћиће Вам у Буџетском фонду или приликом издавања броја, поручује Јовановић и додаје да паметни, мобилни телефон не мора бити носиоца газдинства, може и члана домаћинства.
По информацијама са сајта еАГРАР, пољопривредници који немају паметни мобилни телефон треба да у МУП-у изваде квалификовани електронски сертификат који у електронској размени података замењује потпис неке особе, што ће им омогућити приступ са рачунара.
По подацима из наше анкете међу пољопривредницима већина је заинтересована за узимање еИД броја али не зна да користи апликацију, да ли има пробног периода за учење, и надају се да ће у ходу од неког научити или као до сада добити помоћ у Буџетском фонду за развој пољопривреде.
Много је питања, типа шта ако се изгуби или заборави еИд, приступна шифра, замени мобилни телефон и слично али због велике гужве засад су остала без одговора па закључујемо да еИД треба пажљиво чувати.
Ненад Јовановић, испред Буџетског фонда за развој пољопривреде, позива пољопривреднике да дођу за еИД , уједно и обнове регистрацију газдинства у супротном газдинство прелази у пасиву. Укупно опредељена средства у 2022. години за ову област износила су 4 милиона динара, а до сада је утрошено 3,5 милиона и већи део средстава биће исплаћен до краја године.
Како је истакао председник Буџетсклог фонда за развој пољопривреде Ивица Јовановић, како фонд, тако и кабинет председника општине Небојше Ненадовића пружио је саветодавну и сваку другу помоћ пољопривредницима приликом аплицирања за ове програме.
Оно што катрактерише рад Буџетског фонда за развој пољопривреде је и стална едукација пољопривредника која се реализује у сталној сарадњи са Пољопривредном саветодавном и стручном службом у Лесковцу.
