Село Оране

Оране је село у Србији, у општини Бојник, у Јабланичком округу, у подножју Радан планине и налази се на осам километра од Бојника и једанаест километра од  Лебана.

Према попису из 2011. године, у Орану је пописано 86 становника у 49 домаћинстaва (према попису из 2002. било је 152 становника у 71 домаћинству).

Прикажи село Оране на Google мапама

Насеље датира још из средњег века.

У махали Власинци, нешто након 2000. године. приликом случајног откопавања, пронађена је глинена етажна посуда. Стручњаци из Лесковачког музеја датовали су ову посуду у време од краја XI до IX века пре н.е. Недалеко од места где је ова посуда пронађена (локалитет „Барице“), налази се надгробни споменик од грубо клесаног камена са уклесаним крстом. Ради се о хришћанском надгробном споменику највероватније из средњег века.

На локалитету „Барице“ пронађени су остаци „Латинског насеља“. Највероватније је овде реч о средњевековном насељу Орах, које се помиње у књизи дужника дубровачког  трговаца Михајла Лукаревића под овим именом (XV век).  Лукаревић помиње да му је дужник „неки Марко, брат попа из Ораха“. Село Орах је у то време имало и своју цркву чији су темељи откривени на поменутом локалитету.

Село Оране се помиње и у турском попису из 1516. године са податком да је тада било 26 кућа и 7 неожењених. На овом простору су стотинак година живели Арнаути. Њихов траг је остао само у називима неких локалитета (Аметово, Биљурово, и још неких). После Српско-Турског рата 1878. године село је било пусто и попаљено а већ следеће године било је насељено са петнаестак српских породица са 107 житеља махом придошлих са Власине и из Криве Реке.

Дуго је Оране било центар јужног дела Пусторечке котлине окружено селима: Мијајлица, Мајковац, Ивање, Вујаново, Слишане и Лозане. Подигнуто је на више брежуљака са више извора и потока од којих је најачи Орански који пошто прими Борички поток добија назив Оранска река. Треба нагласити да је то једна од ретких планинских текућица која не пресушује и преко лета. Богатство извора и потока на целом оранском атару (908 хектара) погодовало је развоју ратарства, посебно воћарства али и обезбеђивању текуће воде преко индивидуалних или групних каптажа.

До краја XIX и почетком XX века Оране ће се брже развијати у односу на околна насеља. И због богате природне средине али и све наглашеније улоге центра овог дела Пусте Реке. Крајем XIX века и у првој половини XX века ово насеље ће заједно са Слишаном имати изузетно наглашен развој у свим областима друштвеног, привредног и културног живота: међу првима ће се овде изградити велики број „зиданих“ кућа, отворити занатске радње, основана четвороразредна (1897) а затим осморазредна школа (1952.), увести „струја“ итд.

Већ 1953. године број кућа се удесетостручује, а број становника повећао за осам пута (746). Поред ратарства и воћарства у овом селу се развија екстензивно сточарство па и пчеларство.

Школа у Орану је отворена 1897. године са двадесетак ученика, да би 1952. године прерасла у осмогодишњу, као одвојено одељење школе у Бојнику са  480 ученика и десетак наставника. Број ученика се од тада стално смањивао, да би школа, коначно, била затворена 1994. године. Преосталих неколико ђака путују у Бојник.

Оране је са Бојником, 1999. године,  повезано краћом асфалтном саобраћајницом преко Савинца.

 

Стари, горостасан, храст у атару села Оране – НАЈСТАРИЈИ ОРАНЧАНИН