Ове године расписано је 13 јавних позива и конкурса и путем њих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и радницима на територији Србије бити укључено 21.205 лица, од тога 2.280 особа са инвалидитетом. У ову сврху издвојено је 6,3 милијарде динара и додатних 550 милиона за подршку запошљавања особама са инвалидитеом.
Како је нагласила Марија Стевановић, светодавац Филијале НСЗ-а у Лесковцу циљ је да се у активне мере запошљавања укључи што већи број нових послодаваца и то оних који нису учествовали у наведеним мерама и да се управо они анимирају и мотивишу да узму учешће и искористе субвенције за запошљавање нових радника.
Марија Стевановић је подвукла да је ово прилика и за 1.160 незапослених лица колико их има на територији општине Бојник према последњим подацима да се укључе у радни процес.
Као и претходних година тежиште ће бити на теже запошљивим категоријама лица у које спадају: млади до 30 година старости, без завршеног средњег образовања, старији од 50 година, Роми, особе са инвалидитетом, дугорочно незапослени, корисници новчане социјалне помоћи и лица у статусу вишка запослених.
Већина јавних позива/конкурса биће отворена до 30. новембра 2023. године, док је рок за подношење захтева за мере намењене особама са инвалидитетом 31. децембар 2023. године. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 10. априла 2023. године, рок за подношење пријава потенцијалних извођача јавних радова истиче 27. марта 2023. године, док је јавни позив за учешће у финансирању мере обука за потребе послодавца за запосленог на располагању до 31. октобра 2023. године.
Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама Националне службе за запошљавање, према месту рада лица или седишту послодавца, непосредно, путем поште или електронским путем.
Бобан Петровић, помоћник председника општине наглашава да ови програми за општину Бојник значе пуно, а за програме је из општинског буџета опредељено 3 милиона динара и то пре свега за јавне радове.
Овој презентацији присустовао је велики број послодаваца и незапослених лица, а како је речено НСЗ ће свим заинтересованим странама пружити помоћ приликом апликације.
У последњих 20 година, Влада Јапана је определила приближно 500 милиона евра за разне кориснике у нашој земљи, указао је државни секретар и додао да је кроз програм ПОПОС, у оквиру 247 пројеката, донирано приближно 15 милиона евра.
Државна секретарка Министарства заштите животне средине Ивана Хаџи Стошић рекла је да је управљање отпадом један од приоритета овог министарства и да су овакви и слични пројекти изузетно значајни, посебно када је реч о локалним самоуправама.
Државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Ивица Радовић нагласио је да поред оваквих пројеката Влада Јапана значајно подржава и образовање у Србији, кроз обезбеђивање средстава за унапређење свих сектора образовања.
Амбасадор Јапана у Србији Такахико Кацумата рекао је да су ова три пројекта мали део дугогодишње хуманитарне помоћи Владе Јапана Србији. Смањење економског јаза између великих градова и других делова земље веома је важно за здрав развој Србије, због чега ћемо наставити да пружамо овакву помоћ Србији, рекао је он. 
Укупан износ јапанске помоћи кроз пројекте за основне потребе становништва (ПОПОС) у Србији од 1999. године, износи преко 15 милиона евра. Укупан износ јапанске помоћи Србији у току истог периода премашује 510 милиона евра.
Сутрашњем потписивању уговора у присуству амбасадора Јапана Такахита Катсумата, Драгана Стевановића, државног секретара у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Ивице Радовића, државног секретара у Министарству просвете и Иване Хаџи Стошић, државне секретарке у Министарству заштите животне средине присуствоваће председник општине Бојник Небојша Ненадовић и в.д. директор ЈКП Јединство Бојник Драган Љубисављевић.
Ово су ПОПОС донације и имају за циљ да подрже друштвени развој кроз пројекте за основне потребе становништва. Влада Јапана пружа финансијску помоћ неопходну за спровођење пројеката који ће допринети економском и социјалном развоју земље. Животна средина, здравствена заштита, образовање и социјална заштита су главне области интересовања Владе Јапана. Од 1999. године у Републици Србији реализовано је 247 ПОПОС пројеката
Уговор ће општина Бојник потписати у просторијама Владе Републике Србије.
У том цвиљу и у општини Бојник ради се на формирању јединица Цивилне заштите, а у том смислу донета је одлуку о формирању Цивилне заштите на нивоу једног одељења, а именовани су повереници и њихови заменици у свим насељеним местима, а установљени су и оперативни тимови.
Како је речено на овом скупу у наредном периоду радиће се доста на опремању јединица Цивилне заштите у Бојнику, али и на њиховом обучавању и укључивању у јединствен државни систем.
Под слоганом “Доживите топлину југа” у протекла три дана сајма представљена је комплетна туристичка понуда општине Бојник.
Посебан акценат стављен је на промоцију манифестација и производа пољопривредних газдинстава. 
У једном дану бугарски фашисти убили су више од 500 становника пусторечког краја, а жртве су биле жене, деца и стари.
Тим поводом јереј Јабланички Хаџи Иван Марковић уз саслужење свештенства овог краја служио је помен постарадим родољубима.
Овај зверски чин представља један од највећих злочина сразмерно тадашњем броју мештана Бојника, злочин који никада не сме бити заборављен, рекао је заменик председника општине Бојник Дејан Стојановић који је потом прочитао традиционалну “Повељу живих”.
Венце и цвеће положили су преживели и делегације општине Бојник на челу са председником Небојшом Ненадовићем, и представницима општина Медвеђа и Лебане, Војске Србије, Општинског одбора Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, начелник Јабланичког управног округа Милош Ћирић, и делегације месних заједница Бојник и Драговац,
У знак сећања на погубљене недужне цивиле, Дом културе организовао је традиционални књижевни конкурс на тему “Крвави фебруар”, а овом приликом првонаграђена песникиња Невена Татић Карајовић из Крушевца процитала је песму под називом „Ајде Срби“.
Велики број грађана присутвовао је комеморативном скупу уз поруку да овај злоћин не сме бити заборављен.
Драгана Радојичић из Удружења КЛИС обратила се присутнима и нагласила да су ова ликовна дела настала из душе, а посвећена су страдалима 17. фебруара 1942.
Милош Милошевић, аутор књиге Крваве пусторечке поеме казао је да је почаствован већ шест година уназад што је дао допринос да се овај догађај никада не заборави.
Заменик председника општине Дејан Стојановић који је насликао једну слику инспирисану крвавим фебруаром казао је да се овај догађај мора сачувати у сећању и на тај начин се истргнути од заборава.
Ово је био и повод да глумац Душан Јовић првак Народног позоришта у Трстенику говори стихове из књиге Крваве пусторечке поеме.
Како истичу организатори ова ликовна колонија одржаваће се убудуће као део обележавања Крвавог фебруара у Бојнику.
Током разговора са старешинама и полицијским службеницима министар се интересовао о безбедносним изазовима са којима се суочавају током рада, као и о томе шта им је потребно како би били још бољи и ефикаснији у обављању свакодневних полицијских задатака, а грађанима омогућили да једноставније и брже остварују своја законом гарантована права.
„Од првог дана рада ове Владе покренули смо многе пројекте, са циљем да унапредимо услове у којима радите, да модернизујемо и комплетирамо опрему, као и да побољшамо животни стандард полицајаца и њихових породица. Тако да, ево након 100 дана, неуморног рада и залагања Министарства унутрашњих послова, уз свесрдну подршку председника Вучића и Владе Републике Србије, могу са поносом да кажем да су резултати већ видљиви, да расте поверење грађана у полицију, као и да сваког дана живот свих наших грађана чинимо безбедним и сигурним“, поручио је министар Гашић.
Министар је, исказујући уверење да су српски полицајци у потпуности спремни да одговоре на све сложеније безбедносне изазове, ризике и претње, подсетио на поновно покретање Средње школе унутрашњих послова у Сремској Каменици, која ће битно допринети системском образовању и оспособљавању младих генерација које одлуче да ово храбро и часно занимање буде њихова будућност.
„Наставићемо, упорно и истрајно, да улажемо у српску полицију, да реновирамо и градимо, да унапређујемо и развијамо капацитете МУП-а, како бисмо унапредили услове рада и побољшали животни стандард свих припадника Министарства унутрашњих послова у целој Србији“, рекао је министар унутрашњих послова Братислав Гашић.
Она је указала на то да у том месту има највише заједничких пројеката Владе и локалне самоуправе и да је све много другачије када се ради у заједништву.
Председница Владе је указала на то да сада реализација пројеката на локалу иде много брже него када су почели пројекти у Овчарско-кабларској клисури и Топличком округу, и навела да је потребно урадити нову категоризацију како би најнеразвијеније општине имале већу помоћ државе.
Брнабић је подсетила на то да је потребно завршити и индустријску зону, али и напоменула да је прва таква зона већ спремна, изразивши уверење да ће читав крај бити развијенији када се заврши пут и споје целине које имају туристичке потенцијале – Пролом и Луковска бања, са Ђавољом вароши, преко Радан планине, и Царичиним градом.
Имамо три, четири стратешки важна пројекта који ће подстаћи развој читавог краја, при чему нам је важан Царичин град, али и погон за откуп и прераду воћа у Лесковцу, од којег ће користи имати пољопривредни произвођачи у овом делу земље, рекла је премијерка и указала на то да ће се сређивањем Ђавоље вароши и Сијаринске бање подићи квалитет живота овдашњег становништва.
Platforma će kako je najavljeno, početi da radi na proleće. Pomoću nje, bez odlaska na šaltere, poljoprivrednici će moći da registruju gazdinstvo i da provere jesu li ispravno podneli zahtev za subvenciju.
Ono što je bitno je da će e-Agrar doprineti poljoprivrednim proizvođačima, brži upis, i obnovu registracije poljoprivrednog gazdinstava. Zatim, promenu podataka u registru poljoprivrednih gazdinstva i doprineće bržem odobravanju zahteva i isplate samih podsticaja, podvlači Mitić.
Nakon kreiranog eID-a, naredni korak podrazumevaće prijavu u elektronski registar poljoprivrednih gazdinstava (eRPG), a potom i prijavu za podsticaje.
Savetodavac Bojana Karapandžić ističe da je PSSS Leskovac od 20. januara na terenu i da u svim mestima Jablaničkog okruga pomaže poljoprivrednicima oko instaliranja aplikacije. Za ovo vreme 1958 registrovanih gazdinstava je dobilo parametre oko registracije na eAgrar. Procentualno to je 10 odsto od ukupno registrovanih gazdinstava, s tim što ovaj posao obavljaju i uslužni centri, Pošta, Trezor i Pojedine banke.
Preko novog sistema bi 450.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji prešlo na digitalno vođenje posla, a na teritoriji oipštine Bojnik beleži se odziv oko edukacije o instaliranju aplikacije od oko 25 odsto. Kako kažu i narednih dana će savetodavci obilaziti opštine i mesne zajednice Jablaničkog okruga.