Архиве категорија: Историја

Обилић – Обележена 107. годишњица Јабланичко-Топличког устанка

У селу Обилић, крај Бојника, у Пусторечкој области, подно планине Радан обележена је 107. годишњица Јабланичко-Топличког устанка, полагањем венаца на Спомен обележје ратницима. Присутнима се обратио Драгослав Анђелковић, Председник Општинског одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920 Бојник и говорио о овом историјски важном устанку.

Венце су положили делегација Општине Бојник,  делегација  Бојничког општинског одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, делегација општинског одбора СУБНОР-а Бојник и делегација удружења бораца  из Лебана. На овом коменморативном скупу присутнима се обратио Верољуб Трајковић, потпредседник Републичког одбора савеза потомака ратника Србије. У свом обраћању је истакао историјску важност овог устанка, образложио зашто би се о овом устанку требало говорити као о Јабланичко-Топличком устанку и позвао све да на даље користе управо тај термин. По полагању венаца, ученици СТШ“Бошко Крстић“ у Бојнику, Страхиња Михајловић, Лазар Стојановић и Ива Милошевић су прочитали  пригодне текстове. Јабланичко-Топлички Устанак је био Српски Устанак. Подигнут за време Првог Светског или Великог Рата. Трајао је свега месец дана, од 26.02 до 25.03 1917. године. Непосредан повод Устанка била је мобилизација мушкараца старости од 18-35 година у Бугарску војску, са циљем да се те јединице пошаљу на Солунски фронт, где би се бориле управо против Српске војске. Вође Устанка били су, између осталих, Коста Војновић Косовац и Коста Миловановић Пећанац. Обухватао је територију Топлице, Пусте Реке, Јабланице, Јастрепца, Расине, као и источних и средњих делова Копаоника. Српска Врховна Команда је Пећанца авионом спустила у село Механе на Радан планини. План је био да Пећанац покрене Устанак, али тек кад Бугари крену у повлачење и кад се пробој Солунског фронта буде очекивао сваког тренутка. Због тога је био организован скуп Српских четовођа 21.02.1917.године, у селу Обилић. У кући Петра Драговића два дана су боравили Војновић и Пећанац и ту је донесена одлука о покретању Устанка али су, због сукоба на терену, борбе почеле пре но што су команданти стигли на терен. Било је 300 Српских првака од тога 150 коњаника, наоружаних са 2 топа, једним минобацачем и пушкама . Код Бојника се са Бугарима сукобио Милинко Влаховић 24.02 и победио, а највеће губитке Бугари су имали у борбама око Житног Потока и Злате. Ширила се ослобођена територија. Устанак је крваво угушен, против 13.000 устаника нашло се 60.000 непријатељских војника. Дошло је до бруталне одмазде где је страдало преко 20.000 људи и спаљено преко 50.000 кућа. Остале су само комитске, герилске, чете које су повремено деловале све до пробоја Солунског фронта. Командант Јабланичког комитског одреда постаје Димитрије Беговић.

КОМЕМОРАТИВНИМ СКУПОМ ОБЕЛЕЖЕНЕ 82 ГОДИНЕ ОД СТРЕЉАЊА РОДОЉУБА ОД СТРАНЕ БУГАРСКИХ ФАШИСТА

Прошле су 82 године од стрељања недужног народа Бојника и Драговца када су, у једном дану, Бугарски фашисти убили више од 500 мештана, углавном жена и деце, старих и немоћних људи.

Према историјским подацима то је било око 90% становништва насеља Бојник и Драговац, а међу стрељанима је било и око 90-торо деце, многа још увек у наручју мајки. Због односа броја становника и броја стрељаних Бојник и Драговац су међу неколико највише пострадалих од фашиста у Другом Светском рату. Од ове године ово је постала државна церемонија којој је у име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања присуствовао државни секретар проф. др Дејан Антић, Свечаност су увеличали, почасним поздравом, припадници Војске Србије и Војни оркестар из Ниша. Венце су положили потомци стрељаних, делегација општине Бојник на челу са Председником Небојшом Ненадовићем, делегација Војске Србије, делегација Јабланичког управног округа на челу са начелником Милошем Ћирићем, делегације општине Лебане и града Лесковца, делегација Општинског одбора Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, делегације месних заједница Бојник и Драговац, СУБНОР Медвеђа, Савез борачких организација Републике Србије – Бојник, Удружење бораца 1990,  Покрет Југа 1999 Лебане, СУБНОР Лебане, СУБНОР Власотинце, СУБНОР Лесковац и Окружни одбор, Клуба пусторечана из Ниша, делегација Топличког окружног одбора савеза потомака ратника 1912.-1920. Дејан Стојановић, заменик Председника општине Бојник, је прочитао „Повељу живих“ уз поруку да овај дан никада не може и не сме да се заборави. У име Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања државни секретар Дејан Антић истакао је да од ове године ова комеморација има државни значај, јер је 17. фебруар у Бојнику уписан као црни дан у историји нашег народа. Стиховима се присутнима обратила и студенткиња Зорана Јовановић. Гуслар Радослав Додеровић на веома емотиван начин дочарао је 17. фебруар 1942. године. Комеморативној свечаности присуствовао је велики број становника Бојника и околних села.

7. Јули – Дан устанка – Обележен на Радан планини

На Радан Планини испред Спомен дома обележен је 7.Јули Дан устанка народа Србије у Другом Светском рату. Пре 82 годинe у Белој Цркви подигнут је устанак народа Србије против фашизма, тим поводом представници локалних самоуправа Јабланичког округа,  потомци бораца  и народ овог краја окупе се и полагањем венаца и културно-уметничким програмом обележе овај важан дан. Традиционално окупљање је крај спомен облежја, посвећеног оснивању Прве Јужно-Моравске Ударне Бригаде.

На почетку је интонирана химна и минутом ћутања одата пошта палима. Присутнима се обратио Милоје Пејчиновић, Председник удружења бораца НОР-а, и говорио о значају сећања на овај дан као и историјској важности 7.јула и потреби да се никад не заборави цена слободе коју имамо. Изразио је задовољство што овом догађају присуствују и млађи и старији људи. На спомен обележје венце су положиле делегације: Општине Бојник, Општинског Одбора СУБНОР-а Бојник, Окружног  Одбора СУБНОР-а Јабланичког округа , Градског  Одбора СУБНОР-а   Лесковца, Општинског Одбора СУБНОР-а Лебане, Општинског Одбора СУБНОР-а  Медвеђа и  удружења пензионера из Бојника. Обележавање овог значајног дана својим наступом су увеличала Културно-уметничка друштва К.У.Д.“Белац“ из Придворице и К.У.Д.“Пензионер“ из Лесковца, музиком, песмом и игром.

ОБЕЛЕЖЕН 17. ФЕБРУАР

Поводом 81. године од стрељања недужног народа Бојника и Драговца од стране бугарских фашиста и ове године кренула је тужна, али достојанствена поворка од зграде Општине до Спомен гробља у Бојнику предвођена војним оркестром.

На Спомен гробљу у Бојнику одржан је комеморативни скуп у знак сећања на пале жртве. У једном дану бугарски фашисти убили су више од 500 становника пусторечког краја, а жртве су биле жене, деца и стари.   Тим поводом јереј Јабланички Хаџи Иван Марковић уз саслужење свештенства овог краја служио је помен постарадим родољубима. Овај зверски чин представља један од највећих злочина сразмерно тадашњем броју мештана Бојника, злочин који никада не сме бити заборављен, рекао је заменик председника општине Бојник Дејан Стојановић који је потом прочитао традиционалну “Повељу живих”. Венце и цвеће положили су преживели и делегације општине Бојник на челу са председником Небојшом Ненадовићем, и представницима општина Медвеђа и Лебане, Војске Србије, Општинског одбора Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, начелник Јабланичког управног округа Милош Ћирић, и делегације месних заједница Бојник и Драговац, У знак сећања на погубљене недужне цивиле, Дом културе организовао је традиционални књижевни конкурс на тему “Крвави фебруар”, а овом приликом првонаграђена песникиња Невена Татић Карајовић из Крушевца процитала је песму под називом „Ајде Срби“. Велики број грађана присутвовао је комеморативном скупу уз поруку да овај злоћин не сме бити заборављен.

У БОЈНИКУ ОБЕЛЕЖЕНА 104. ГОДИШЊИЦА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

У Бојнику је обележена 104. годишњица пробоја Солунског фронта и празник Српског јединства, слободе и националне заставе који на овај дан славе Република Србија и Република Српска.

Скупу су присуствовали: Делегација општине Бојник и делегације Републичког одбора савеза удружења потомака ратника Србије 1912.-1920. и општинског одбора Бојник, као и представници Бојничких школа, директор С.Т.Ш. „Бошко Крстић“, Љубиша Станковић са професорима и ђацима. Скуп је поздравио Драгослав Анђелковић, председник општинског одбора удружења потомака ратника Србије 1912.-1920. Венце су положиле делегације: – Општине Бојник, делегације Републичког одбора савеза удружења потомака ратника Србије 1912.-1920. и општинског одбора Бојник По полагању венаца присутнима се обратио Драгослав Анђелковић и најавио Томислава Томића који је присутнима говорио о значају ових празника, обележавања пробоја Солунског фронта и празника Српског јединства, слободе и националне заставе који на овај дан славе Република Србија и Република Српска, као и значају ове победе за окончање Првог Светског рата.

НА ПЛАНИНИ РАДАН ОБЕЛЕЖЕН 7. ЈУЛ

Поводом обелезавања 81. годишњице устанка народа Србије, на Радан планини испред спомен дома и спомен обелезја, традиционално су се окупили борци и градјани општине Бојник и Јабланичког управног округа. Свечаност је одрзана поред спомен обелезја које сеца на 11. октобар 1941. године, када је у општини Бојник основана Прва јузноморавска бригада , а 7. јула у Републици Србији у историјски познатој Белој Цркви подигнут устанак народа Србије против агресора.

Председник Удружења бораца НОР-а, Милоје Пајчиновић, истакао је да је овај дан веома значајан у историји нашег народа и изразио задовољство што овој свечаности присуствује велики број младих људи.  О значају 7. јула говорио је и књижевник и академик Драгомир Радовановић. radan-7-jul3 На спомен обелезја венце су полозили: делагација Скупштине општине Бојник, на челу са председником СО Драгишом Димитријевићем, представници опстинског одбора СУБОРА 1941 – 1945. из Бојника, Лесковца, Медвеђе и Лебана , Бораца рата 1990 – 1999. године и Удружења пензионера из Бојника.

КРАЈ СПОМЕНИКА НЕВИНИМ ЖРТВАМА У БОЈНИКУ ДАНАС ПОЛОЖЕНИ ВЕНЦИ И ЦВЕЋЕ

Поводом 80 година од стрељања недужног народа Бојника и Драговца од стране бугарских фашиста, на Спомен гробљу у Бојнику одржан је комеморативни скуп у знак сећања на пале жртве.

У једном дану бугарски фашисти убили су више од 500 становника пусторечког краја, а жртве су биле жене, деца и старији.

Тим поводом јереј Јабланички Хаџи Иван Марковић уз саслужење свештенства овог краја служио је помен постарадим родољубима.

„Овај зверски чин представља један од највећих злочина сразмерно тадашњем броју мештана Бојника, злочин који никада не сме бити заборављен, рекао је заменик председника општине Бојник Дејан Стојановић који је потом прочитао традиционалну “Повељу живих”.

Венце и цвеће положиле су делегације општине Бојник на челу са председником Небојшом Ненадовићем, и представницима општине Лебане, Војске Србије на челу са генерал потпуковником Милосавом Симовићем, Општинског одбора Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, делегације бораца Медвеђе, Лебана, Власотинца и Лесковца, начелник Јабланичког управног округа Милош Ћирић,истиоричар проф.др Дејан Антић и делегације месних заједница Бојник и Драговац.

У знак сећања на погубљене недужне цивиле, Дом културе организовао је традиционални књижевни конкурс на тему “Крвави фебруар”, а овом приликом прочитана је и победничка песма Љиљане Терентић из Смедерева под називом „Дедин аманет“ у извођењу ученика бојничке Техничке школе Лазара Анђелковића.

Другонаграђена песма је „Крвава зора“ песникиње Валентине Дабић из Лугавчине код Смедерева, а треће место освојили су стихови Данијеле Стојковић из Лесковца под називом „Писмо са неба“.

ОДРЖАНА МЕМОРИЈАЛНА АКАДЕМИЈА ЧИМЕ ЈЕ ОБЕЛЕЖЕНО 80 ГОДИНА ОД СТРЕЉАЊА НЕВИНИХ РОДОЉУБА

Овај достојанствени меморијални скуп отворио је заменик председника општине Дејан Стојановић који је у пригодној беседи нагласио да је пре 80 година Пуста Река занемела јер се тог 17. фебруара 1942. године десио најкрвавији злочин у историји овог краја јер су тог дана бугарски фашисти стрељали више од 500 становника Бојника и Драговца.

Он је подвукао „свако умире два пута, први пут када физички нестанемо са овог света, а други пут када умремо у сећањима“.

Стојановић је додао да је зато и ово Меморијално вече допринос да се не заборави све оно што се десило пре 80 година. Он је уједно истракао да је порука  да се овако нешто никада не понови.

О историјској позадини овог крвавог пира, али и другим догађајима беседу је одржао и  историчар проф.др Дејан Антић. Он је подвукао да је овај злочин нешто чега се увек морамо сећати као догађаја који је незабележен у историји људског рода.

Уметнилчки део овог меморијалног програма отворила је Вокална група Константин из Ниша, а у програму су учествовали и Ансамбл „Бранко“ из Лесковца.

Проесор историје Љиљана Петровић из Бојника говорила је стихове „Снажи ми Господи“. „Крвави рапорт бојничког хроничара“, аутора Милоша Милошевића Шике дочарао је првак крушевачког Народног позоришта Душан Јовић Ђуле ,а изведени су и фрагменти монодраме „Крвава хроника“, а велику пажњу привукли су и стихови монодраме  у извођењу талентоване Зоране Јовановић,

Својим појањем и свирањем на старим гуслама дешавања из 17. фебруара 1942. дочарао је и гуслар Радослав Додеровић.

Ова Меморијална академија припремљена је у циљу да се на достојанствен начин прикажу догађаји од 17. фебруара 1942. године, како не би пали у заборав, а послата је и порука да овако нешто никада не сме да се понови.На овој Меморијалној академији били су присутни и генерал потпуковник Милосав Симовић, начелник Полицијске управе у Лесковцу Томислав Илић, начелник Јабланичког управног округа Милош Ћирић, као и представници Српске православне цркве.

103. ГОДИШЊИЦА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

У Бојнику је обележена 103. годишњица пробоја Солунског фронта и празник Српског јединства, слободе и националне заставе који на овај дан славе Република Србија и Република Српска.

Скупу су присуствовали:  Делегација општине Бојник и  делегације Републичког одбора савеза удружења потомака ратника Србије 1912.-1920. и општинског одбора Бојник, као и представници Бојничких школа, директор С.Т.Ш. „Бошко Крстић“, Љубиша Станковић са професоркама историје и српског језика. Скуп је поздравио Драгослав Анђелковић, председник општинског одбора удружења потомака ратника Србије 1912.-1920. Венце су положиле делегације: – Општине Бојник – делегације Републичког одбора савеза удружења потомака ратника Србије 1912.-1920. и општинског одбора Бојник По полагању венаца присутнима се обратио Драгослав Анђелковић говорећи о значају ових празника, обележавања пробоја Солунског фронта и празника Српског јединства, слободе и националне заставе који на овај дан славе Република Србија и Република Српска.  На крају свог излагања позвао је професорку историје Петровић Љиљану  да одржи јавни час историје са темом пробој Солунског фронта и значај ове победе за окончање Првог Светског рата.   Свечаност је завршена рециталом. Милица Тошић, ученица  С.Т.Ш. „Бошко Крстић“ у Бојнику је рецитовала поему „Имала је Србија Србина војника“.

НА ПЛАНИНИ РАДАН ТРАДИЦИОНАЛНО ОБЕЛЕЖЕН ДАН УСТАНКА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Поводом обележавања 80. годишњице устанка народа Србије на Радан планини испред спомен дома и спомен обележја традиционално су се окупили борци и грађани општине Бојник и Јабланичког управног округа. Свечаност је одржана поред спомен обележја које сећа на 11 октобар 1941. године када је у општини Бојник основана Прва јузноморавска бригада, а 7 јула у Републици Србији у историјски познатој Белој Цркви подигнут устанак  народа Србије против агресора. На спомен обележје венце су положили: делагација општине Бојник на челу са председником Небојшом Ненадовићем, представници општинског одбора СУБНОРА 1941 – 1945 године,  делегација окружног одбора СУБНОРА Јабланичког округа из Лесковца, Лебана и Медвеђе. Присутне је у име СУБНОР-а Бојника поздравио и Веселин Станојевић. Он је нагласио да је 208 људи из ових крајева погинуло у борби за ослобођење Србије. Овде смо због наших предака који су гинули због идеала слободе, речено је овом приликом. Пригодном беседом обратио се је и генерал мајор у пензији Жарко Лазаревић. У уметничком делу програма учествовало је Културно уметничко друштво Пензионер из Лесковца које је извело сплет песама и игара из овог краја.