Објављен је први јавни позив за подношење захтева за одобравање пројеката за IPARD подстицаје за инвестиције и физичку имовину пољопривредних газдинстава у изградњу и опремање објеката, као и подизање вишегодишњих производних и матичних засада.
Рок за подношење захтева је до 24. маја 2024. године.
Предмет јавног позива су инвестиције у физичку имовину, изградња објекта, опремање објекта, подизање новог или обнављање постојећег вишегодишњег производног засада воћа, подизање новог матичног засада виших фитосанитарних категорија садног материјала грожђа. Позивом су обухваћени сектори млека, меса, воћа, поврћа, житарица и индустријског биља, грожђа, јаја и рибарства.
По једном захтеву, корисник може да оствари право на IPARD подстицаје у минималном номиналном износу од 20.000 евра и максималном номиналном износу од 1.000.000 евра.
Текст јавног позивима са свим информацијама налази се на следећој интернет страници: http://www.minpolj.gov.rs/raspisan-prvi-ipard-iii-javni-poziv-u-okviru-mere-1-za-izgradnju-i-opremanje-objekata-i-podizanje-proizvodnih-i-maticnih-zasada/?script=lat
Или позивом на бројеве: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101 сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова.
Како наглашава Ненадовић целом дужином од 400 метара урађени су пропусти, а у те сврхе за канал са 15 мостова из општинског буџета издвојена је сума од 13 милиона динара.
Ненадовић истиче да је у плану да се пресвуче цела улица и да се ураде тротоари чиме ће се урбанизовати овај део Бојника.
Становник улице Свети Сава, Горан Цветковић наглашава да је овим радовима омогућена безбдедност од плављења дворишта и кућа.
Како закључује Ненадовић општина Бојник води рачуна о равномерном развоју читавог подручја и стварању услова за бољи живот свих грађана. Становници ове улице истичу да ће оплеменити и зелене површине садњом цвећа. 
У улици је предвиђен и простор за паркирање што ће олакшати саобраћај у Бојнику, а ова улица биће веза са новим мостом и Домом здравља.
Инвестиција уређења улице Бојана и Дејана Тасића вредна је 9 милиона динара и финансира се из буџета локалне самоуправе.
Стојановић је истакао да ће овом садњом у знатној мери простор бити оплемнењен и позвао суграђане да чувају ова млада стабла четинара и листопадног дрвећа.
На овом коменморативном скупу присутнима се обратио Верољуб Трајковић, потпредседник Републичког одбора савеза потомака ратника Србије. У свом обраћању је истакао историјску важност овог устанка, образложио зашто би се о овом устанку требало говорити као о Јабланичко-Топличком устанку и позвао све да на даље користе управо тај термин.
По полагању венаца, ученици СТШ“Бошко Крстић“ у Бојнику, Страхиња Михајловић, Лазар Стојановић и Ива Милошевић су прочитали пригодне текстове.
Јабланичко-Топлички Устанак је био Српски Устанак. Подигнут за време Првог Светског или Великог Рата. Трајао је свега месец дана, од 26.02 до 25.03 1917. године. Непосредан повод Устанка била је мобилизација мушкараца старости од 18-35 година у Бугарску војску, са циљем да се те јединице пошаљу на Солунски фронт, где би се бориле управо против Српске војске.
Вође Устанка били су, између осталих, Коста Војновић Косовац и Коста Миловановић Пећанац. Обухватао је територију Топлице, Пусте Реке, Јабланице, Јастрепца, Расине, као и источних и средњих делова Копаоника. Српска Врховна Команда је Пећанца авионом спустила у село Механе на Радан планини. План је био да Пећанац покрене Устанак, али тек кад Бугари крену у повлачење и кад се пробој Солунског фронта буде очекивао сваког тренутка. Због тога је био организован скуп Српских четовођа 21.02.1917.године, у селу Обилић.
У кући Петра Драговића два дана су боравили Војновић и Пећанац и ту је донесена одлука о покретању Устанка али су, због сукоба на терену, борбе почеле пре но што су команданти стигли на терен. Било је 300 Српских првака од тога 150 коњаника, наоружаних са 2 топа, једним минобацачем и пушкама . Код Бојника се са Бугарима сукобио Милинко Влаховић 24.02 и победио, а највеће губитке Бугари су имали у борбама око Житног Потока и Злате. Ширила се ослобођена територија. Устанак је крваво угушен, против 13.000 устаника нашло се 60.000 непријатељских војника. Дошло је до бруталне одмазде где је страдало преко 20.000 људи и спаљено преко 50.000 кућа. Остале су само комитске, герилске, чете које су повремено деловале све до пробоја Солунског фронта. Командант Јабланичког комитског одреда постаје Димитрије Беговић. 
Од ове године ово је постала државна церемонија којој је у име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања присуствовао државни секретар проф. др Дејан Антић,
Свечаност су увеличали, почасним поздравом, припадници Војске Србије и Војни оркестар из Ниша.
Венце су положили потомци стрељаних, делегација општине Бојник на челу са Председником Небојшом Ненадовићем, делегација Војске Србије, делегација Јабланичког управног округа на челу са начелником Милошем Ћирићем, делегације општине Лебане и града Лесковца, делегација Општинског одбора Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, делегације месних заједница Бојник и Драговац, СУБНОР Медвеђа, Савез борачких организација Републике Србије – Бојник, Удружење бораца 1990, Покрет Југа 1999 Лебане, СУБНОР Лебане, СУБНОР Власотинце, СУБНОР Лесковац и Окружни одбор, Клуба пусторечана из Ниша, делегација Топличког окружног одбора савеза потомака ратника 1912.-1920.
Дејан Стојановић, заменик Председника општине Бојник, је прочитао „Повељу живих“ уз поруку да овај дан никада не може и не сме да се заборави.
У име Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања државни секретар Дејан Антић истакао је да од ове године ова комеморација има државни значај, јер је 17. фебруар у Бојнику уписан као црни дан у историји нашег народа.
Стиховима се присутнима обратила и студенткиња Зорана Јовановић.
Гуслар Радослав Додеровић на веома емотиван начин дочарао је 17. фебруар 1942. године.
Комеморативној свечаности присуствовао је велики број становника Бојника и околних села. 
Он је том приликом демантовао гласине да се на овом месту ништа не ради и подвукао да ће овај погон највероватније бити завршен до маја ове године.Он је додао да су у току преговори са још једним инвеститором и да ће јавност о томе бити обавештена када они буду окончани.
Директор фирме Воћар Милан Аврамовић рекао је да је ова фирма основана у Косанчићу августа месеца и да ће прва фаза бити завршена до 1, маја када ће бити запослено 70 радника, а касније ће тај број износити њих 300.
Фирма ће се простирати на површини од 9.000 квадрата и имаће три погона. Посебно ће се водити рачуна о запошљавању 20 до 30 високообразованих кадрова, посебно технолога.
Планови ове реномиране фирме су амбициозни, закључио је Аврамовић јер ће акценат бити стављен на здравој храни, али и сталном проширењу капацицета који ће достићи 100 хектара сопствене плантаже.
Износ опредељених средстава је 7.000.000,00 рсд, односно 58,05% од укупне вредност пројекта који износи 12.057.662,16 динара са ПДВ-ом. Учешће општине је 5.057.662,16 динара, односно 41,.95 од укупне вредности пројекта.
Средства за реализацију пројеката у оквиру Програма подршке унапређењу развоја изразито недовољно развијених општина, у укупном износу од 220 милиона динара. добило је 35 недовољно развијених општина, и то за области унапређења локалне комуналне инфраструктуре и предузимање мера у циљу смањења сиромаштва.
Средства су намењена за реконструкцију и адаптацију објеката, набавку возила и опреме за потребе одржавања комуналне инфраструктуре, реконструкцију паркинг простора, изградњу моста, реконструкцију улица, путева и тротоара, уређење бине летње позорнице, реконструкцију и изградњу водоводне и канализационе мреже и мере помоћи становништву и осетљивим категоријама.
Тончев је тим поводом истакао да Кабинет за развој недовољно развијених општина четврту годину заредом организује доделу средстава за јединице локалне самоуправе из четврте категорије, како би се континуирано радило на унапређењу развоја ових подручја.
Он је указао на то да се додељује 220 милиона динара у рекордном року од датума расписивања јавног позива, и додао да та средства нису довољна за санирање свих потреба људи из мање развијених делова Србије, али да се праве значајни помаци који су видљиви кроз многобројне реализоване пројекте.
Потписивањем уговора и обезбеђивањем новчаних средстава, осигурали смо додатну подршку за промене које ће директно утицати на побољшање квалитета живота грађана у овим општинама, закључио је министар
Поводом потписивања овог уговора председник општине Бојник Небојша Ненадовић дао је интервју РТС а њихов прилог можете погледати на адреси
https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5362319/najnerazvijenijim-opstinama-u-srbiji-po-7-miliona-dinara-za-unapredjenje-komunalne-infrastrukture.html 
