Синоћ је у Дому културе у Бојнику изведена драма „Не играј на Енглезе“. Ово је драма коју називају и црном комедијом писца Владимира Ђурђевића, а постала је култна на нашем театарском простору захваљујући у првом реду Београдском драмском позоришту, на чијем репертоару је била пуних 12 година и играна дословно у свим деловима  света, од Канаде до Аустралије. У мају ове године премијеру је имао и филм снимљен по  овој драми, са истом екипом која је играла и у БДП.

Све то је био својеврсни изазов и за драмски ансамбл Алексиначког позоришта „Дука Јовановић“, у првом реду за препознатљиви трио (Паки, Леби, Дикси) – носиоце главних и јединих улога у драми, али остале позоришне посленика, при постављању представе на свој репертоар. Драма има на први поглед једноставан садржај. Три пријатеља Паун, Буле и Пикси – јунаци ове комедије – све време помно прате  телетекст и спортске резултате,  правећи прецизну стратегију како да на утакмицама енглеске лиге зараде што више новца који им је неопходан. Јер је Паун, кога издржава супруга, потрошио на клађење новац који му је дала да јој купи авионску карту, Буле, беспосличар, треба да врати дуг начињен за трошкове очеве сахране, а Пикси, лекар, треба да врати дуг зеленашима. Сви су играли „на Енглезе“ и сви типовали различито кључну утакмицу. Ритуалом праћења разултата ова три драмска лика заправо живе свој живот, разголићујући до бола своје животе и доводећи у сумњу чак и властито вишедеценијско пријатељство. Пошто је увек неко други крив за проблеме који их прате, они су на то парче папира звано кладионички тикет положили не само свој новац, већ и оно што носе њихови животи. Како се мењају резултати утакмице, приближава или удаљава могући добитак, тако расте и тензија чинећи драмски садржај све сложенијим, чија је кулминација у сумњи у властито пријатељство, а расплет катарзично признање почињених грехова зарад опсесивне зависности од клађења и спознаја промашености дотадашњег периода живота.