У селу Обилић, крај Бојника, у Пусторечкој области, подно планине Радан обележена је 107. годишњица Јабланичко-Топличког устанка, полагањем венаца на Спомен обележје ратницима. Присутнима се обратио Драгослав Анђелковић, Председник Општинског одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920 Бојник и говорио о овом историјски важном устанку.Венце су положили делегација Општине Бојник, делегација Бојничког општинског одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, делегација општинског одбора СУБНОР-а Бојник и делегација удружења бораца из Лебана.На овом коменморативном скупу присутнима се обратио Верољуб Трајковић, потпредседник Републичког одбора савеза потомака ратника Србије. У свом обраћању је истакао историјску важност овог устанка, образложио зашто би се о овом устанку требало говорити као о Јабланичко-Топличком устанку и позвао све да на даље користе управо тај термин.По полагању венаца, ученици СТШ“Бошко Крстић“ у Бојнику, Страхиња Михајловић, Лазар Стојановић и Ива Милошевић су прочитали пригодне текстове.Јабланичко-Топлички Устанак је био Српски Устанак. Подигнут за време Првог Светског или Великог Рата. Трајао је свега месец дана, од 26.02 до 25.03 1917. године. Непосредан повод Устанка била је мобилизација мушкараца старости од 18-35 година у Бугарску војску, са циљем да се те јединице пошаљу на Солунски фронт, где би се бориле управо против Српске војске.Вође Устанка били су, између осталих, Коста Војновић Косовац и Коста Миловановић Пећанац. Обухватао је територију Топлице, Пусте Реке, Јабланице, Јастрепца, Расине, као и источних и средњих делова Копаоника. Српска Врховна Команда је Пећанца авионом спустила у село Механе на Радан планини. План је био да Пећанац покрене Устанак, али тек кад Бугари крену у повлачење и кад се пробој Солунског фронта буде очекивао сваког тренутка. Због тога је био организован скуп Српских четовођа 21.02.1917.године, у селу Обилић.У кући Петра Драговића два дана су боравили Војновић и Пећанац и ту је донесена одлука о покретању Устанка али су, због сукоба на терену, борбе почеле пре но што су команданти стигли на терен. Било је 300 Српских првака од тога 150 коњаника, наоружаних са 2 топа, једним минобацачем и пушкама . Код Бојника се са Бугарима сукобио Милинко Влаховић 24.02 и победио, а највеће губитке Бугари су имали у борбама око Житног Потока и Злате. Ширила се ослобођена територија. Устанак је крваво угушен, против 13.000 устаника нашло се 60.000 непријатељских војника. Дошло је до бруталне одмазде где је страдало преко 20.000 људи и спаљено преко 50.000 кућа. Остале су само комитске, герилске, чете које су повремено деловале све до пробоја Солунског фронта. Командант Јабланичког комитског одреда постаје Димитрије Беговић.
На овом коменморативном скупу присутнима се обратио Верољуб Трајковић, потпредседник Републичког одбора савеза потомака ратника Србије. У свом обраћању је истакао историјску важност овог устанка, образложио зашто би се о овом устанку требало говорити као о Јабланичко-Топличком устанку и позвао све да на даље користе управо тај термин.
По полагању венаца, ученици СТШ“Бошко Крстић“ у Бојнику, Страхиња Михајловић, Лазар Стојановић и Ива Милошевић су прочитали пригодне текстове.
Јабланичко-Топлички Устанак је био Српски Устанак. Подигнут за време Првог Светског или Великог Рата. Трајао је свега месец дана, од 26.02 до 25.03 1917. године. Непосредан повод Устанка била је мобилизација мушкараца старости од 18-35 година у Бугарску војску, са циљем да се те јединице пошаљу на Солунски фронт, где би се бориле управо против Српске војске.
Вође Устанка били су, између осталих, Коста Војновић Косовац и Коста Миловановић Пећанац. Обухватао је територију Топлице, Пусте Реке, Јабланице, Јастрепца, Расине, као и источних и средњих делова Копаоника. Српска Врховна Команда је Пећанца авионом спустила у село Механе на Радан планини. План је био да Пећанац покрене Устанак, али тек кад Бугари крену у повлачење и кад се пробој Солунског фронта буде очекивао сваког тренутка. Због тога је био организован скуп Српских четовођа 21.02.1917.године, у селу Обилић.
У кући Петра Драговића два дана су боравили Војновић и Пећанац и ту је донесена одлука о покретању Устанка али су, због сукоба на терену, борбе почеле пре но што су команданти стигли на терен. Било је 300 Српских првака од тога 150 коњаника, наоружаних са 2 топа, једним минобацачем и пушкама . Код Бојника се са Бугарима сукобио Милинко Влаховић 24.02 и победио, а највеће губитке Бугари су имали у борбама око Житног Потока и Злате. Ширила се ослобођена територија. Устанак је крваво угушен, против 13.000 устаника нашло се 60.000 непријатељских војника. Дошло је до бруталне одмазде где је страдало преко 20.000 људи и спаљено преко 50.000 кућа. Остале су само комитске, герилске, чете које су повремено деловале све до пробоја Солунског фронта. Командант Јабланичког комитског одреда постаје Димитрије Беговић.