У селу Обилић,крај Бојника, у Пусторечкој области, подно планине Радан обележена је 104. годишњица Топличког устанка, полагањем венаца на Спомен обележје ратницима. На почетку комеморативног скупа присутнима се обратио Томислав Томић, потпредседник Републичког одбора савеза потомака ратника Србије који је уједно и председник овог савеза за јужну Србију.Венце су положиле делегације Републичког и Бојничког општинског одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920 и делегација Општине Бојник.По полагању венаца, ученице СТШ“Бошко Крстић“ у Бојнику, Милица Бранковић и Кристина Радовановић, отпевале су песму „Тамо далеко“, након чега је Милица Бранковић говорила пригодне стихове.Топлички Устанак је био Српски Устанак. Подигнут за време Првог Светског или Великог Рата. Трајао је свега месец дана, од 26.02 до 25.03 1917. године. Непосредан повод Устанка била је мобилизација мушкараца старости од 18-35 година у Бугарску војску, са циљем да се те јединице пошаљу на Солунски фронт, где би се бориле управо против Српске војске.Вође Устанка били су, између осталих, Коста Војновић Косовац и Коста Миловановић Пећанац. Обухватао је територију Топлице, Пусте Реке, Јабланице, Јастрепца, Расине, као и источних и средњих делова Копаоника. Српска Врховна Команда је Пећанца авионом спустила у село Механе на Радан планини. План је био да Пећанац покрене Устанак, али тек кад Бугари крену у повлачење и кад се пробој Солунског фронта буде очекивао сваког тренутка. Због тога је био организован скуп Српских четовођа 21.02.1917.године, у селу Обилић. У кући Петра Драговића два дана су боравили Војновић и Пећанац и ту је донесена одлука о покретању Устанка али су, због сукоба на терену, борбе почеле пре но што су команданти стигли на терен. Било је 300 Српских првака од тога 150 коњаника, наоружаних са 2 топа, једним минобацачем и пушкама . Код Бојника се са Бугарима сукобио Милинко Влаховић 24.02 и победио, а највеће губитке Бугари су имали у борбама око Житног Потока и Злате. Ширила се ослобођена територија. Устанак је крваво угушен, против 13.000 устаника нашло се 60.000 непријатељских војника. Дошло је до бруталне одмазде где је страдало преко 20.000 људи и преко 50.000 кућа. Остале су само комитске, герилске, чете које су повремено деловале све до пробоја Солунског фронта. Командант Јабланичког комитског одреда постаје Димитрије Беговић.
Коменморативни скуп у спомен на стрељане становнике Бојника и Драговца одржан је 17.фебруара, на дан стрељања, на спомен гробљу у Бојнику.Прошло је 79 година од стрељања недужног народа Бојника и Драговца када су, у једном дану, Бугарски фашисти убили више од 500 мештана, понајвише жена и деце, старих и немоћних људи. Према историјским подацима то је било око 90% становништва насеља Бојник и Драговац а међу стрељанима је било и око 90-торо деце, многа још увек у наручју мајки. Због односа броја становника и броја стрељаних Бојник и Драговац су међу неколико највише пострадалих од фашиста у Другом Светском рату.На почетку коменморативног скупа минутом ћутања одата је пошта палим жртвама а затим je интонирана химна „Боже правде“. Парастос жртвама фашистичког злочина служило је свештенство Јабланичког намесништва Српске Православне Цркве,Архијерејски намесник, Иван Марковић уз саслужење пароха Бојничког, јереја Данила Николића и јереја из Лебана и Сијаринске Бање.Дејан Стојановић, заменик Председника општине Бојник, је прочитао „Повељу живих“, а ученици ТШ“Бошко Крстић“ су прочитали прво и друго награђене песме на традиционалном 4. конкурсу „Крвави фебруар“. Ттреће награђена песникиња Јелена Сарић, лично је прочитала своје стихове, док је поему „Слободанова тугованка и жал“ Милоша Милошевића Шике читала ученица Зорана Јовановић.Венце су положили преживели и потомци стрељаних, делегација Општине Бојник са Небојшом Ненадовићем на челу, делегација Војске Србије, Начелник Јабланичког управног округа, Милош Ћирић, представници суседних општина Лебане и Медвеђа, делегација Општинског одбора Савеза потомака ратника Србије од 1912 до 1920, Клуба пусторечана из Ниша, православног удружења „Само слога Србина спашава“ из Лебана, Месних Заједница Бојник и Драговац…Дом културе у Бојнику, у знак сећања на невине жртве стрељања житеља Бојника и Драговца, организовао је 4. књижевни конкурс „Крвави фебруар“ на који је ове године пристигло 39 песама од 32 песника. На конкурсу је узео учешће, али традиционално ван конкуренције, и Милош Милошевић Шика ове године са поемом „Слободанова тугованка и жал“. Награђени на конкурсу су Љиљана Терентић из Смедерева, прво место за песму „Цена слободе“, Јован Бундала из Београда,за песму „За опроштај Власту молим“ и Јелена Сарић из Власотинца, за песму „Крвави фебруар 1942“.
У Уторак, 15.09.2020, са почетком у 11:30 часова, у Бојнику је обележена 102 година од пробоја Солунског фронта, битке која је одлучила исход Првог Светског рата. После опоравка на Крфу Српска војска је 1916-те године пребачена на Солунски фронт, где се придружила Француским и Британским војницима, супротстављеним Аустроугарским, Немачким и Бугарским дивизијама. На фронту је било 140.000 хиљада Српских војника, у шест дивизија, којима су командовали Живојин Мишић, Петар Бојовић и Степа Степановић. Француски маршал Franše d`Epere у свом извештају пише: “ Само Српским трупама не требају комуникације, они иду као олуја – напред“.Због пандемије Корона вируса, после одавања поште палим борцима минутом ћутања, положен је симболично само један венац. Венац је положила делегација која представља Општину Бојник и Општински одбора Удружења потомака ратника Србије 1912-1920. Скупу се обратио Драгослав Анђелковић, испред Општинског одбора. Свечаности су присуствовали малобројни представници локалне самоуправе и просветни радници и директор Т.Ш.“БошкоКрстић“ Љубиша Станковић, поштујући заштитне мера дистанце и ношења маски. Уместо уобичајеног пригодног програма присутнима су се обратиле две ученице Т.Ш.“БошкоКрстић“. Ученица Зорана Јовановић је одржала јавни час са темом „Пробој Солунског фронта“ док је ученица Милица Тошић говорила о песми „Тамо далеко“.Ово је уједно и Дан Српског јединства, слободе и националне заставе и ове године се обележава први пут.
Традиционално, испред Спомен Дома на Радану, крај спомен обележја, посвећеног оснивању Прве Јужно-Моравске Ударне Бригаде, у селу Ображда, у Општини Бојник, 11-ог Октобра 1943-ће године, а поводом 7-ог Јула, дана када је, у историјски познатој Белој Цркви, подигнут Устанак народа Србије против фашизма, представници локалних самоуправа, потомци бораца и народ овог краја окупе се и полагањем венаца и културно-уметничким програмом обележе овај дан.
На почетку је интонирана химна и минутом ћутања одата пошта палима. Тога се дана народ Пусте Реке подсећа на историјски значај овог дана,на велики број жртава,на знане и незнане јунаке овог краја, на устанке, ратове и борбу за слободу, да се овде у овом крају историја крвљу писала. Из ових крајева 208 људи је погинуло у борбама за ослобођење Србије, а њихови потомци и сви ми имамо моралну обавезу да се сећамо оних који за слободу дадоше највредније што су имали.
На спомен обележје венце су положиле делегације: Општине Бојник,Општинског Одбора СУБНОР-а Бојник, Окружног Одбора СУБНОР-а Јабланичког округа , Градског Одбора СУБНОР-а Лесковца, Општинског Одбора СУБНОР-а Медвеђа и Општинског Одбора СУБНОР-а Лебане.
Ове је године, због актуелне ситуације са вирусом Корона, изостао културно-уметнички програм.
ИСТОРИЧАР ДОЦЕНТ ДР ДЕЈАН АТИЋ СА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ ОДРЖАО ЈЕ У БОЈНИКУ ПРЕДАВАЊЕ ПОД НАЗИВОМ ,,ИДЕЈА СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ
Овај млади историчар и научник позвао је, на јединство у контексту очувања српства у свим деловима у којима живи српски народ, као и солидарност са нашим народом који је угрожен и под разним притисцима , што се нарочито, како је рекао односи на Црну Гору.
Ово предавање има за циљ да се укаже на славну прошлост и буђење националне свести нашег народа, како би се повезала прошлост, садашњост и будућност.
Антић је истакао да је од немерљивог значаја почетак првог српског устанка 1804. године и доношење Сретењског устава 1835. јер су тада ударени темељи државности,
Доцент Антић је похвалило и актуелно локално руководство које је за дан општине узело 7. октобар јер је тог дана од стране Моравске дивизије ослобођен Бојник.
У име локалне самоуправе председник Скупштине општине Бојник Дејан Стојановић нагласио је да су упознавање са националном историјом и патриотизмом основни постулати развоја сваког друштва.
Ово предавање изазвало је велико интересовање грађана , а посебно младих људи.
У селу Обилић,крај Бојника, у Пусторечкој области, подно планине Радан обележена је 103. годишњица Топличког устанка, полагањем венаца на Спомен обележје ратницима. На почетку комеморативног скупа присутнима се обратио Драгослав Анђелковић, Председник Општинског Одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920 Бојник.
Венце су положиле делегације Републичког и Бојничког општинског одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, делегација Општине Бојник, делегација Окружног Одбора Топличког округа,делегација Градског Одбора удружења потомака ратника Нишавског Округа, делегација општинског одбора удружења потомака ратника суседног Лебана и други.
По полагању венаца минутом ћутања одата је почаст погинулима, затим је професорка историје, у СТШ“Бошко Крстић“ у Бојнику, Љиљана Петровић одржала јавни час са темом „Топлички устанак“. Присутнима се поново обратио Драгослав Анђелковић, говорећи о историјском положају Срба али и о садашњој ситуацији, а затим је следио рецитал „Срби поново одбише ланце“, који је извела Зорана Јовановић, вишеструко талентована ученица СТШ“Бошко Крстић“. Оргаанизатор и представници делегација су изразили задовољство што је рециталом увеличала овај догађај и на томе јој захвалили.
Топлички Устанак је био Српски Устанак. Подигнут за време Првог Светског или Великог Рата. Трајао је свега месец дана, од 26.02 до 25.03 1917. године. Непосредан повод Устанка била је мобилизација мушкараца старости од 18-35 година у Бугарску војску, са циљем да се те јединице пошаљу на Солунски фронт, где би се бориле управо против Српске војске. Вође Устанка били су, између осталих, Коста Војновић Косовац и Коста Миловановић Пећанац. Обухватао је територију Топлице, Пусте Реке, Јабланице, Јастрепца, Расине, као и источних и средњих делова Копаоника. Српска Врховна Команда је Пећанца авионом спустила у село Механе на Радан планини. План је био да Пећанац покрене Устанак, али тек кад Бугари крену у повлачење и кад се пробој Солунског фронта буде очекивао сваког тренутка. Због тога је био организован скуп Српских четовођа 21.02.2017.године, у селу Обилић. У кући Петра Драговића два дана су боравили Војновић и Пећанац и ту је донесена одлука о покретању Устанка али су, због сукоба на терену, борбе почеле пре но што су команданти стигли на терен. Било је 300 Српских првака од тога 150 коњаника, наоружаних са 2 топа, једним минобацачем и пушкама . Код Бојника се са Бугарима сукобио Милинко Влаховић 24.02 и победио, а највеће губитке Бугари су имали у борбама око Житног Потока и Злате. Ширила се ослобођена територија. Устанак је крваво угушен, против 13.000 устаника нашло се 60.000 непријатељских војника. Дошло је до бруталне одмазде где је страдало преко 20.000 људи и преко 50.000 кућа. Остале су само комитске, герилске, чете које су повремено деловале све до пробоја Солунског фронта. Командант Јабланичког комитског одреда постаје Димитрије Беговић.
Прошло је 78 година од стрељања недужног народа Бојника и Драговца када су, у једном дану, Бугарски фашисти убили више од 500 мештана, понајвише жена и деце, старих и немоћних људи. Тим поводом је у Бојнику одржан комеморативни скуп у знак сећања на пале жртве.
На почетку комеморативне свечаности минутом ћутања је одата пошта палим жртвама, а затим је Војни оркестар Копнене Vојске Србије извео химну „Боже правде“. Парастос жртвава фашистичког злочина служило је свештенство Јабланичког Намесништва Српске Православне Цркве, Архијерејски намесник, Иван Марковић, Парох Медвеђски, Јереј Бобан Вуковић и Парох Бојнички, Јереј Данило Николић.
Председник општине Бојник, Небојша Ненадовић, је прочитао „Повељу живих“, а затим су ученици ТШ „Бошко Крстић“ и сами песници рецитовали стихове награђених песама на већ традиционалном 3. по реду конкурсу „Крвави фебруар“.
На споменик страдалима у Бојнику венце су положили:
Делегација преживелих и породица преживелих са стрељања, делегација Општине Бојник на челу са Председником Небојшом Ненадовићем, делегација Војске Србије, делегација Јабланичког округа предвођена начелником Милошем Ћирићем, делегација Општине Медвеђа на челу са председником Небојшом Арсићем, делегација Републичког и Општинског одбора Савеза потомака ратника Србије од 1912-1920, делегацијe Општинских Одбора СУБНОР-а Бојник, Лесковац, Лебане и Медвеђа, делегације МЗ Бојник и Драговац, делегација Клуба Пусторечана .
На територији општине Бојник пронађени су нови археолошки локалитети, а у оквиру пројекта ,, Мапирање археолошких налазишта” који је лесковачки Народни музеј радио у сарадњи са Министарством културе Владе Србије.
Како је на прес конференцији која је организована тим поводом речено у 36 села бојничког краја евидентирано је 135 локалитета , а од тог броја чак 66 су новооткривена налазишта.
Овим истраживањем које је рађено од септембра до половине децембра ове године, како је рекла археолог кустос Јулијана Пешић забележено је 25 локалитета из праисторијског доба,тридесет и један из римског и 69 локалитета из средњег века.Приликом истраживања археолози су наишли на велику помоћ мештана.
Како је нагласио археолог Владимир Стевановић локалитети на подручју Бојника су у веома лошем стању због дивљег копања и он је упутио апел да становници који наиђу на трагове насеља то и пријаве Народном музеју у Лесковцу.
За општину Бојник је веома битно постојање археолошких налазишта која могу привући велики број научника и туриста, па се њихово постојање може довести у везу и са развојем туристичке понуде, истакли су председник Скупштине општине Бојник Дејан Стојановић и директор Туристичке организације Данило Кривокапић.
Овај пројекат биће настављен и наредне године, а како је речено његов циљ је свеобухватно истраживање археолошког наслеђа читавог бојничког краја.
Минутом ћутања и полагањем венаца на спомен плочу, у центру Бојника, обележен је Дан Примирја у Првом Светском рату и одата почаст јунацима Српске Војске у Пусторечкој битци и Лесковачком противудару.
Венац су положиле делегације Општинског и Републичког Одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920 .
Скупу се, у име општине Бојник и Општинског Одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, обратио господин, Драгослав Анђелковић, поздравио је присутне грађане, а посебно Потпредседника Републичког Одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, господина Томислава Томића, Директора С.Т.Ш. „Бошко Крстић“, Љубишу Станковића, професорку историје, Љиљану Петровић, и присутне ученике захваливши им се на присуству и доприносу обелажавању, врло значајне, годишњице из богате историје Српског народа.
Након поздравне речи, Анђелковић је, у кратком и пригодном говору, подсетио све присутне на неке историјске податке о Првом Светском рату.
Окупљенима се обратио и господин Томислав Томић, Потпредседник Републичког Одбора Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, истакавши да су Пусторечка битка и Лесковачки противудар најбриљантнији део одбране Отаџбине у најтежој години историје Србије. „Као потомци својих, храбрих, предака, дужни смо да сачувамо трајна сећања на велика историјска дела, херојску и натчовечанску борбу, својих предака, и да их пренесемо својим потомцима“ – истакао је господин Томислав Томић.
Професорка историје у С.Т.Ш. „Бошко Крстић“ , Љиљана Петровић, је присутним ученицима и окупљеним грађанима, одржала јавни час са темом Пусторечка битка и Лесковачки противудар.
Поводом обележавања 78. Годишњице устанка народа Србије на Радан планини испред спомен дома и спомен обележја традиционално су се окупили борци и грађани општине Бојник и Јабланичког управног округа. Свечаност је одржана поред спомен обележја које сећа на 11 октобар 1941. године када је у општини Бојник основана Прва Јужноморавска бригада , а 7 јула у Републици Србији у историјски познатој Белој Цркви подигнут устанак народа Србије против агресора.
На спомен обележје венце су положили: делагација општине Бојник, Представници општинског одбора СУБОРА 1941 – 1945 године, Бораца рата 1990 – 1999 године Бојник, Савеза борачких оргаизација Републике Србије Бојник., Делегација окружног одбора СУБНОРА Јабланичког округа из Лесковца, делагација градског одбора СУБНОРА Лесковца, Власотинца, Лебана и Медвеђе.
208 људи из ових крајева погинуло је у борби за особођење Србије.
Овде смо због наших предака који су гинули због идеала слободе, речено је овом приликом.
Скуп је, културно – уметничким програмом уприличило Културно – уметничко друштво Белац из Придворице, којом приликом су изведени: сплет игара из централне Србије, сплет игара из Горњег Понишавља и сплет игара из лесковачког краја.
По полагању венаца, ученице СТШ“Бошко Крстић“ у Бојнику, Милица Бранковић и Кристина Радовановић, отпевале су песму „Тамо далеко“, након чега је Милица Бранковић говорила пригодне стихове.
Топлички Устанак је био Српски Устанак. Подигнут за време Првог Светског или Великог Рата. Трајао је свега месец дана, од 26.02 до 25.03 1917. године. Непосредан повод Устанка била је мобилизација мушкараца старости од 18-35 година у Бугарску војску, са циљем да се те јединице пошаљу на Солунски фронт, где би се бориле управо против Српске војске.
Вође Устанка били су, између осталих, Коста Војновић Косовац и Коста Миловановић Пећанац. Обухватао је територију Топлице, Пусте Реке, Јабланице, Јастрепца, Расине, као и источних и средњих делова Копаоника. Српска Врховна Команда је Пећанца авионом спустила у село Механе на Радан планини. План је био да Пећанац покрене Устанак, али тек кад Бугари крену у повлачење и кад се пробој Солунског фронта буде очекивао сваког тренутка. Због тога је био организован скуп Српских четовођа 21.02.1917.године, у селу Обилић. У кући Петра Драговића два дана су боравили Војновић и Пећанац и ту је донесена одлука о покретању Устанка али су, због сукоба на терену, борбе почеле пре но што су команданти стигли на терен. Било је 300 Српских првака од тога 150 коњаника, наоружаних са 2 топа, једним минобацачем и пушкама .
Код Бојника се са Бугарима сукобио Милинко Влаховић 24.02 и победио, а највеће губитке Бугари су имали у борбама око Житног Потока и Злате. Ширила се ослобођена територија. Устанак је крваво угушен, против 13.000 устаника нашло се 60.000 непријатељских војника. Дошло је до бруталне одмазде где је страдало преко 20.000 људи и преко 50.000 кућа. Остале су само комитске, герилске, чете које су повремено деловале све до пробоја Солунског фронта. Командант Јабланичког комитског одреда постаје Димитрије Беговић. 
Поводом обележавања 78. Годишњице устанка народа Србије на Радан планини испред спомен дома и спомен обележја традиционално су се окупили борци и грађани општине Бојник и Јабланичког управног округа. Свечаност је одржана поред спомен обележја које сећа на 11 октобар 1941. године када је у општини Бојник основана Прва Јужноморавска бригада , а 7 јула у Републици Србији у историјски познатој Белој Цркви подигнут устанак народа Србије против агресора.
