Овај достојанствени меморијални скуп отворио је заменик председника општине Дејан Стојановић који је у пригодној беседи нагласио да је пре 80 година Пуста Река занемела јер се тог 17. фебруара 1942. године десио најкрвавији злочин у историји овог краја јер су тог дана бугарски фашисти стрељали више од 500 становника Бојника и Драговца.
Он је подвукао „свако умире два пута, први пут када физички нестанемо са овог света, а други пут када умремо у сећањима“.
Стојановић је додао да је зато и ово Меморијално вече допринос да се не заборави све оно што се десило пре 80 година. Он је уједно истракао да је порука да се овако нешто никада не понови.
О историјској позадини овог крвавог пира, али и другим догађајима беседу је одржао и историчар проф.др Дејан Антић. Он је подвукао да је овај злочин нешто чега се увек морамо сећати као догађаја који је незабележен у историји људског рода.
Уметнилчки део овог меморијалног програма отворила је Вокална група Константин из Ниша, а у програму су учествовали и Ансамбл „Бранко“ из Лесковца.
Проесор историје Љиљана Петровић из Бојника говорила је стихове „Снажи ми Господи“. „Крвави рапорт бојничког хроничара“, аутора Милоша Милошевића Шике дочарао је првак крушевачког Народног позоришта Душан Јовић Ђуле ,а изведени су и фрагменти монодраме „Крвава хроника“, а велику пажњу привукли су и стихови монодраме у извођењу талентоване Зоране Јовановић,
Својим појањем и свирањем на старим гуслама дешавања из 17. фебруара 1942. дочарао је и гуслар Радослав Додеровић.
Ова Меморијална академија припремљена је у циљу да се на достојанствен начин прикажу догађаји од 17. фебруара 1942. године, како не би пали у заборав, а послата је и порука да овако нешто никада не сме да се понови.На овој Меморијалној академији били су присутни и генерал потпуковник Милосав Симовић, начелник Полицијске управе у Лесковцу Томислав Илић, начелник Јабланичког управног округа Милош Ћирић, као и представници Српске православне цркве.
Драгана Радојичић из Удружења КЛИС обратила се присутнима и нагласила да су ова ликовна дела настала из душе, а посвећена су страдалима 17. фебруара 1942.
Милош Милошевић, аутор књиге Крваве пусторечке поеме казао је да је почаствован већ шест година уназад што је дао допринос да се овај догађај никада не заборави.
Заменик председника општине Дејан Стојановић који је насликао једну слику инспирисану крвавим фебруаром казао је да се овај догађај мора сачувати у сећању и на тај начин се истргнути од заборава.
Ово је био и повод да глумац Душан Јовић првак Народног позоришта у Трстенику говори стихове из књиге Крваве пусторечке поеме.
Како истичу организатори ова ликовна колонија одржаваће се убудуће као део обележавања Крвавог фебруара у Бојнику.
Како сам аутор каже Бојник је прво место где је промовисана књига јер је ово место за које је везан и у којем је рођен.
Зоран Јовановић је издао седам књига од којих су три збирке поезије, две са афоризмима и две на дијалекту „Вика ми Лејка“ и „Еве ги па“.
Поред аутора, о књизи афоризама, пред препуном салом Дома културе говорили су глумац Гиле Бранковић родом из села Обилић и писац песник на дијалекту Драган Симоновић из Бријања, док је за музички део на гитари био задужен Милан Николић из Лесковца.
За најбољег бубњара ове година на Драгачевском сабору проглашен је Емануел Зећировић из оркестра Исидора Зећировића
Мануел Аметовић је са шеснаест година у Гучи освојио награду први трубач у категорији омладинаца.
После Фејата Сејдића који је на овом сабору побеђивао много пута и добио све што се може добити, затим Драгана Аметовића, Небојше Сејдића и Кристијана Азировића који су такође добијали награде у Гучи, захваљујући Елвису Бајрамовићу 2019. и сада 2022. године труба је остала у Бојнику.
У име локалне самоуправе, освајаче награда поздравио је директор Дома културе, Ненад Јовановић, и овом приликом им уручио и захвалнице.
Оркестар Елвиса Бајрамовића је и ове године на најбољи начин представио општину Бојник на Сабору трубача у Гучи.
Драма има на први поглед једноставан садржај. Три пријатеља Паун, Буле и Пикси – јунаци ове комедије – све време помно прате телетекст и спортске резултате, правећи прецизну стратегију како да на утакмицама енглеске лиге зараде што више новца који им је неопходан. Јер је Паун, кога издржава супруга, потрошио на клађење новац који му је дала да јој купи авионску карту, Буле, беспосличар, треба да врати дуг начињен за трошкове очеве сахране, а Пикси, лекар, треба да врати дуг зеленашима. Сви су играли „на Енглезе“ и сви типовали различито кључну утакмицу.
Новина ове године, како истиче директор Дома културе Ненад Јовановић је и пажљиво осмишљена тачка под називом „Играј за грош“ која је конципирана тако да се пријављени кандидати у три категорије могу такмичити у игри народних кола, с тим што ће најбољи према оцени стручног жирија добити на поклон сребрњак.
Подршку овом програму свесрдно даје и локална самоуправа.
